ТЕСТОВИ ЗНАЊА
Појам
Теоријску подлогу за објективно мерење резултата мисаоног рада дала је психологија у 19. веку, а понајвише су томе допринели Бине и Симон својом скалом интелигенције. То је, у ствари био један од првих тестова опште интелигенције који је масовно примењен. Чини га низ задатака чија је сложеност усклађена са узрастом. Ипак, објективно мерење уводе у наставу, почетком 20. века, Торндајк и Стоун, а двадесетих година МекКол разрадио је неформални објективни тест (може да га припреми сваки наставник) и стандардизовани тест (припремају га посебни стручњаци) који се отада широко примењују у наставној пракси. Сврха теста је да квалитативне одлике изрази количински, тј. да буде мерни инструмент за особину коју желимо да меримо.
Треба разликовати тестове знања од тестова интелигенције. Првима се проверава резултат ученика у настави, а другима ментална способност. У тестовским задацима треба да се налазе оне врсте операција које су битне за особину коју желимо да измеримо. Интелигенција се не мери задацима у којима претеже знање као што се знање не сме мерити задацима у којима превагу има интелигенција.
Одлике
Тест знања за наставну употребу чини низ питања из обрађених наставних садржаја на која ученици одговарају само једном речју, заокруживањем или подвлачењем тачног одговора. Наставнику остаје само да сабере тачне одговоре. Субјективност је потпуно искључена. Састављање тестовских питања је врло осетљив и сложен посао, јер од квалитета питања зависи да ли ће се тестом остварити постављени циљ. Одлике ваљаног теста су:
1. ваљаност (валидност),
2. поузданост,
3. објективност,
4. дискриминативност,
5. обухватност,
6. економичност,
7. употребљивост.
Тест је ваљан (валидан) ако заиста садржи питања којима можемо да измеримо жељену особину. Примера ради, не може се задацима у којима је карактеристично меморисање података измерити ученикова способност да размишља или да учено градиво практично примени. Свака од ове три сврхе (памћење, размишљање, примена) захтева друкчије задатке. Поуздано је оно тестовско питање на које ће исти ученик исто одговорити ма колико пута и ма када био тестиран.
Тест је поуздан ако ученик, након одређеног времена, приликом следећег тестирања, на иста питања (значи на исти тест) исто одговори као и приликом претходног тестирања под условом да је ниво његовог знања остао исти (ништа ново из тестиране области није научио, а од онога што је знао ништа није заборавио). То значи да питања треба да буду прецизна и доследна. Тест не може да буде ваљан (валидан) ако истовремено није и поуздан. Обрнуто не важи, јер тест може бити поуздан иако није ваљан (валидан). Тест је ваљан ако искључи неке сталне чиниоце који се морају искључити (на пример, искључи задатке памћења ако желимо да меримо способности размишљања), а поуздан ако искључи променљиве чиниоце (преписивање, галама, психичка неприпремљеност) који утичу на коначан исход.
Објективност је одлика која се код теста унапред подразумева. Објективан је онај тест који сви оцењивачи оцене истим бројем бодова. Унапред је утврђено колико који одговор носи бодова (предвиђен је број бодова и за потпуне и непотпуне одговоре). Да би тест био објективан, питања треба да буду разумљиво формулисана, а то значи да их сви ученици, који знају градиво, схвате на исти начин.
Дискриминативан је онај тест који има осетљиву скалу којом се могу измерити различите количине жељене особине. Није дискриминативан тест у којем сви ученици исправно реше све задатке, а исто тако није дискриминативан ни онај тест у коме су сви задаци изузетно тешки па ни најбољи ученик не може да реши ни половину задатака. Значи њиме није измерена разлика у количини знања међу ученицима. Дискриминативан тест треба да омогући испољавање читаве скале знања.
Тест је економичан ако омогућује рационалан утрошак времена и материјала, а такав ће бити ако су питања добро припремљена и ако је тестовски материјал унапред умножен, ако су пропратна објашњења јасна и кратка.
Употребљивим се сматра тест са питањима на која ученик може да одговори брзо, кратко и јасно. Такви тестови се могу брзо прегледати и бодовати.