Za proveravanje rezultata nastave postoji nekoliko osnovnih tipova testova. To su testovi:

    1.      prisećanja i dopunjavanja, 
    2.      alternativnih odgovora,
    3.      višestrukog izbora,
    4.      pripadanja.

Test prisećanja namenjen je za proveravanje znanja činjeničnog materijala. To je takav tip testa u kome učenici treba da se prisete podatka koji je u zadatku izostavljen i da ga dodaju na odgovarajućem mestu (Vođa Prvog srpskog ustanka bio je ______).

Test alternativnih odgovora je dihotomijske pri­rode. U testu (zadatku) je data neka tvrdnja, a učenik treba da se opredeli da li je ona tačna ili nije. Treba da zaokruži ili podvuče jednu od dve alternative "da" ili "ne", odnosno "tačno" ili "pogrešno". Ovakav tip testa nije mnogo preporučljiv, jer ne omogućuje da se proveri suštinsko znanje. Osim toga, i oni učenici koji ne znaju gradivo mogu slučajno da zaokruže pravu alternativu pa tako nastavnik dobija netačnu sliku učeničkog znanja.

Test višestrukog izbora je takav test u kome je na određeno pitanje dato više različitih odgovora, a samo je jedan potpuno tačan. Ostali su, u manjoj ili većoj meri, nepotpuni ili pogrešni. Zadatak je učenika da podvuče ili zaokruži onaj koji je tačan. Ovim tipom testa uspešno se meri ne samo poznavanje podataka, što je slučaj sa prisećanjem i dopunjavanjem, nego i učenikovo razmišljanje. Njime se može objek­tivno izmeriti rezultat učenikovog rada.

Test pridavanja sadrži dve ili tri kolone tvrdnji. Zadatak je učenika da zapazi koji su podaci iz jedne kolone u nekoj smislenoj vezi sa podacima iz druge i da to, na odgovarajući način, označi. Ovakav tip testa može se elastično primeniti radi utvrđivanja sposob­nosti učenika da sagledaju veze i odnose među pojavama. Tvrdnje u kolonama treba da su kazane vrlo kratko, jasno i precizno.

Vrednosti testa

Test omogućuje da se rezultat nastavnog procesa proveri objektivnije, potpunije i pouzdanije nego što se to može postići usmenim i pismenim proveravanjem (pismeni zadaci, pismene vežbe). Ispitivanje testom je ekonomično i brzo, a pregled i svođenje rezultata se obavlja lako, jed­nostavno i brzo.

Slabosti testa

Test nije pogodan za potpunije obrazlaganje stavova. Njime se ne mogu meriti bogat­stvo i lepota jezika i stila. Neki autori tvrde da se testom prvenstveno proverava znanje činjenica, a mnogo manje sposobnost razmišljanja. Ovu primedbu treba uzeti sa rezervom, jer se dobro sastavljenim testovskim pitanjima može postići mnogo više od obične reprodukcije podataka. Prigovor da test omogućuje učenicima da pogađaju odgovore delimično je opravdan. Međutim, dobrim rasporedom odgovora ova opasnost se može svesti na minimum. Sastavljanje testa zahteva dobru stručnost, poznavanje testovske tehnike i dosta vremena.

Vrste testova prema postavljenom cilju

Zavisno od cilja čijem ostvarivanju služe, testovi mogu biti

• dijagnostički,
• prognostički,
• inventarni,
• revizioni,
• kratka pitanja.

Dijagnostičkim testom se utvrđuju osnovne slabosti u sistemu znanja učenika. Cilj je da se one otklone i učeniku omogući da dalje napreduje. Dijagnostičkim testom se proverava znanje međusobno nezavisnih po­dataka. (Učenik može poznavati reljef, ali ne i hidro­grafiju Srbije).

Prognostičkim testom nastavnik nastoji da unapred predvidi uspeh učenika iz nekog predmeta ili grupe predmeta. Inventarnim testovima nastavnik stiče uvid u znanja učenika na početku školske godine da bi sagledao praznine u znanju učenika i stvorio osnovu za savlađivanje predviđenog programa.

Revizionim testovima se redovno proverava opšti uspeh učenika iz nekog predmeta. Pošto je realizovan deo programa, nastavnik želi da proveri stepen usvo­jenosti nastavne građe pa za tu svrhu koristi revizione testove.

Test kratkih pitanja (deset do petnaest) primenjuje se u toku nastave da se sagleda da li su učenici savladali predmetnu nastavnu celinu (temu). Ovaj test se ne najavljuje unapred.

Petminutno ispitivanje

U našim školama se sve češće, sem usmenog i pismenog ispitivanja znanja učenika, koriste i druge objektivne metode i tehnike kao, na primer, primena neformalnih i standardizovanih testova znanja. Međutim, upitnici sa većim brojem test-pitanja, zbog teškoće njihovog sastavljanja, umnožavanja, kontrole i sprovođenja, ređe se primenjuju u školama. Uobičajeno testiranje se iz­vodi nekoliko puta u toku godine, ali dosta formalno, te je motivaciona, a donekle i merna vrednost tih ispi­tivanja smanjena. Zato se u nekim školama mnogo više primenjuje mikro ispitivanje zadacima objektivnog tipa, odnosno primenjuju se neformalni testovi sa zadacima iz jedne teme. Ispituje se na nekoliko minuta pre završetka časa i u tom intervalu se uređuju rezul­tati, o čemu ćemo kasnije nešto više reći.
Prednosti mikro ispitivanja nad objektivnim ispi­tivanjima većeg opsega su:

a) učenici se više motivišu, odnosno stavljaju u položaj psihičke pripravnosti i gotovosti za sticanje i usvajanje novih pojmova, odnosno intenzivnije se "zateže unutrašnja opruga svesti" učenika;
b) primenom ovog ispitivanja moguće je meriti pro­duktivnost održanog časa;
c) omogućuje se kontinuirano praćenje napretka učenika i povećava metrijska vrednost ocene, odnosno povećava se objektivnost i pouzdanost ocene koju nas­tavnik daje na kraju tromesečja ili školske godine;
d) moguće je meriti upotrebljivost i pouzdanost oblika i sredstava pripremljenih u nastavnom radu i upoređivati časove različite organizacije i tehnološke koncepcije;
e) primenom ovog ispitivanja moguće je blagovre­meno uočavati praznine u znanjima učenika i ukazivati im individualizovanu pomoć.

Tehnika primene ovih ispitivanja je dosta jed­nostavna. Test-pitanja se obično pripremaju iz jedne nastavne jedinice. Ona se na pet do sedam minuta pre završetka časa zadaju učenicima koji odgovaraju u svo­jim sveskama. Kontrolu i sređivanje obavljaju sami učenici izmenom svezaka. Tačni odgovori prema broju postavljenih pitanja, prebrojavaju se odmah, a rezul­tati se ispisuju na tabli iza rednog broja postavljenog pitanja. Nakon sređivanja, učenik sagledava sopstveni uspeh. Ako se ova ispitivanja češće primenjuju, učenici su motivisani i misaono su aktivniji u toku rada, jer očekuju proveravanje na kraju časa. Ovim ispi­tivanjima učenici se češće obaveštavaju o sopstvenom i tuđem uspehu, a ujedno se omogućuje da oni više puta dožive radost uspeha, što, kako su pedagozi utvrdili, rađa nove uspehe. Osim toga, nastavnik, preko ovog ispitivanja, ostvaruje uvid u rezultate sopstvenog rada, odnosno u produktivnost održanog časa.
Bolje je ako se ovo ispitivanje ne obavlja zadavanjem pitanja, nego putem napisanog upitnika sa 5-10 pitanja. Tako se mogu bolje srediti rezultati i sagledati na koja pitanja učenik jeste, a na koja nije odgovorio. Posle toga može se ukazati individualizovana pomoć davanjem fišea sa zadacima iz gradiva koje učenik nije, u dovoljnoj meri, usvojio.
Pored toga, preko ovakvog ispitivanja se prati napredovanje učenika, jer u ocenskim rešetkama ostaje materijalni trag o uspehu učenika, te je svođenje uspeha na klasifikacionom periodu olakšano, a metrijska vrednost ocene i objektivnost ocenjivanja povećana. Ovakvo ispitivanje, i kvalitativno sređivanje, omogućuje nastavniku da pruži potpunije informacije roditeljima o aktivnosti učenika na času i uspehu koji postiže i da predoči koje gradivo učenik nije dovoljno usvojio.
Potpunija slika o razvoju, znanju i napredovanju učenika mogla bi se steći ako bi se mikro ispitivanje provodilo ne samo na časovima sticanja znanja nego i nakon završetka određene teme, jer bi se putem tih ispitivanja mogao ostvariti uvid kako su učenici us­vojili gradivo na samom času, kao i koliko su, samo­stalnim radom kod kuće ili u školi, to gradivo utvrdili i upotpunili. Primenom mikro ispitivanja moguće je meriti upotrebljivost i efikasnost primenjenih nastavnih oblika i sredstava rada, te upoređivati, odnosno sagledavati i koliko je primenjeni oblik rada, na primer, grupni ili indi­vidualni, doprineo većoj misaonoj aktivnosti učenika, tj. uslovio određeni učinak učenja.