За проверавање резултата наставе постоји неколико основних типова тестова. То су тестови:

    1.      присећања и допуњавања, 
    2.      алтернативних одговора,
    3.      вишеструког избора,
    4.      припадања.

Тест присећања намењен је за проверавање знања чињеничног материјала. То је такав тип теста у коме ученици треба да се присете податка који је у задатку изостављен и да га додају на одговарајућем месту (Вођа Првог српског устанка био је ______).

Тест алтернативних одговора је дихотомијске при­роде. У тесту (задатку) је дата нека тврдња, а ученик треба да се определи да ли је она тачна или није. Треба да заокружи или подвуче једну од две алтернативе "да" или "не", односно "тачно" или "погрешно". Овакав тип теста није много препоручљив, јер не омогућује да се провери суштинско знање. Осим тога, и они ученици који не знају градиво могу случајно да заокруже праву алтернативу па тако наставник добија нетачну слику ученичког знања.

Тест вишеструког избора је такав тест у коме је на одређено питање дато више различитих одговора, а само је један потпуно тачан. Остали су, у мањој или већој мери, непотпуни или погрешни. Задатак је ученика да подвуче или заокружи онај који је тачан. Овим типом теста успешно се мери не само познавање података, што је случај са присећањем и допуњавањем, него и учениково размишљање. Њиме се може објек­тивно измерити резултат учениковог рада.

Тест придавања садржи две или три колоне тврдњи. Задатак је ученика да запази који су подаци из једне колоне у некој смисленој вези са подацима из друге и да то, на одговарајући начин, означи. Овакав тип теста може се еластично применити ради утврђивања способ­ности ученика да сагледају везе и односе међу појавама. Тврдње у колонама треба да су казане врло кратко, јасно и прецизно.

Вредности теста

Тест омогућује да се резултат наставног процеса провери објективније, потпуније и поузданије него што се то може постићи усменим и писменим проверавањем (писмени задаци, писмене вежбе). Испитивање тестом је економично и брзо, а преглед и свођење резултата се обавља лако, јед­ноставно и брзо.

Слабости теста

Тест није погодан за потпуније образлагање ставова. Њиме се не могу мерити богат­ство и лепота језика и стила. Неки аутори тврде да се тестом првенствено проверава знање чињеница, а много мање способност размишљања. Ову примедбу треба узети са резервом, јер се добро састављеним тестовским питањима може постићи много више од обичне репродукције података. Приговор да тест омогућује ученицима да погађају одговоре делимично је оправдан. Међутим, добрим распоредом одговора ова опасност се може свести на минимум. Састављање теста захтева добру стручност, познавање тестовске технике и доста времена.

Врсте тестова према постављеном циљу

Зависно од циља чијем остваривању служе, тестови могу бити

• дијагностички,
• прогностички,
• инвентарни,
• ревизиони,
• кратка питања.

Дијагностичким тестом се утврђују основне слабости у систему знања ученика. Циљ је да се оне отклоне и ученику омогући да даље напредује. Дијагностичким тестом се проверава знање међусобно независних по­датака. (Ученик може познавати рељеф, али не и хидро­графију Србије).

Прогностичким тестом наставник настоји да унапред предвиди успех ученика из неког предмета или групе предмета. Инвентарним тестовима наставник стиче увид у знања ученика на почетку школске године да би сагледао празнине у знању ученика и створио основу за савлађивање предвиђеног програма.

Ревизионим тестовима се редовно проверава општи успех ученика из неког предмета. Пошто је реализован део програма, наставник жели да провери степен усво­јености наставне грађе па за ту сврху користи ревизионе тестове.

Тест кратких питања (десет до петнаест) примењује се у току наставе да се сагледа да ли су ученици савладали предметну наставну целину (тему). Овај тест се не најављује унапред.

Петминутно испитивање

У нашим школама се све чешће, сем усменог и писменог испитивања знања ученика, користе и друге објективне методе и технике као, на пример, примена неформалних и стандардизованих тестова знања. Међутим, упитници са већим бројем тест-питања, због тешкоће њиховог састављања, умножавања, контроле и спровођења, ређе се примењују у школама. Уобичајено тестирање се из­води неколико пута у току године, али доста формално, те је мотивациона, а донекле и мерна вредност тих испи­тивања смањена. Зато се у неким школама много више примењује микро испитивање задацима објективног типа, односно примењују се неформални тестови са задацима из једне теме. Испитује се на неколико минута пре завршетка часа и у том интервалу се уређују резул­тати, о чему ћемо касније нешто више рећи.
Предности микро испитивања над објективним испи­тивањима већег опсега су:

а) ученици се више мотивишу, односно стављају у положај психичке приправности и готовости за стицање и усвајање нових појмова, односно интензивније се "затеже унутрашња опруга свести" ученика;
б) применом овог испитивања могуће је мерити про­дуктивност одржаног часа;
ц) омогућује се континуирано праћење напретка ученика и повећава метријска вредност оцене, односно повећава се објективност и поузданост оцене коју нас­тавник даје на крају тромесечја или школске године;
д) могуће је мерити употребљивост и поузданост облика и средстава припремљених у наставном раду и упоређивати часове различите организације и технолошке концепције;
е) применом овог испитивања могуће је благовре­мено уочавати празнине у знањима ученика и указивати им индивидуализовану помоћ.

Техника примене ових испитивања је доста јед­ноставна. Тест-питања се обично припремају из једне наставне јединице. Она се на пет до седам минута пре завршетка часа задају ученицима који одговарају у сво­јим свескама. Контролу и сређивање обављају сами ученици изменом свезака. Тачни одговори према броју постављених питања, пребројавају се одмах, а резул­тати се исписују на табли иза редног броја постављеног питања. Након сређивања, ученик сагледава сопствени успех. Ако се ова испитивања чешће примењују, ученици су мотивисани и мисаоно су активнији у току рада, јер очекују проверавање на крају часа. Овим испи­тивањима ученици се чешће обавештавају о сопственом и туђем успеху, а уједно се омогућује да они више пута доживе радост успеха, што, како су педагози утврдили, рађа нове успехе. Осим тога, наставник, преко овог испитивања, остварује увид у резултате сопственог рада, односно у продуктивност одржаног часа.
Боље је ако се ово испитивање не обавља задавањем питања, него путем написаног упитника са 5-10 питања. Тако се могу боље средити резултати и сагледати на која питања ученик јесте, а на која није одговорио. После тога може се указати индивидуализована помоћ давањем фишеа са задацима из градива које ученик није, у довољној мери, усвојио.
Поред тога, преко оваквог испитивања се прати напредовање ученика, јер у оценским решеткама остаје материјални траг о успеху ученика, те је свођење успеха на класификационом периоду олакшано, а метријска вредност оцене и објективност оцењивања повећана. Овакво испитивање, и квалитативно сређивање, омогућује наставнику да пружи потпуније информације родитељима о активности ученика на часу и успеху који постиже и да предочи које градиво ученик није довољно усвојио.
Потпунија слика о развоју, знању и напредовању ученика могла би се стећи ако би се микро испитивање проводило не само на часовима стицања знања него и након завршетка одређене теме, јер би се путем тих испитивања могао остварити увид како су ученици ус­војили градиво на самом часу, као и колико су, само­сталним радом код куће или у школи, то градиво утврдили и употпунили. Применом микро испитивања могуће је мерити употребљивост и ефикасност примењених наставних облика и средстава рада, те упоређивати, односно сагледавати и колико је примењени облик рада, на пример, групни или инди­видуални, допринео већој мисаоној активности ученика, тј. условио одређени учинак учења.